Ovo je nastavak projekta koji je započeo Mladinski centar – Brežice u septembru 2002. godine u Brežicama u Sloveniji, a imao je za cilj da suoči predstavnike omladinskih organizacija iz bivših SFRJ republika sa predrasudama nastalim u postkonfliktnom regionu JI Evrope.
Projekat je pokazao koliko mladi ljudi umeju da prevaziđu predrasude nasleđene od starijih generacija i koliko umeju da komuniciraju na potpuno novim i zdravim platformama.
Projekat je organizovan u Zrenjaninu i predstavljao je početak nove saradnje i formiranje regionalne mreže za komunikaciju pod imenom GRUPA X.
Održavanje seminara u Zrenjaninu najavljeno je na sastanku u Zenici svim aktivistima NVOs sa prostora ex-Yu koje su se uključile u aktivnosti Projekta «Izgradnje mira». članovi NVOs koji su oformili tematske timove (Peace Building Team i Cultural Exchange Team) pozvani su da učestvuju u kontinuiranoj edukaciji o pitanjima ljudski prava, i na daljoj promociji Projekta kroz definisanje i izradu budučih programa delovanja Grupe X. E-mail cirkular sa detaljnim informacijama o mestu, vremenu održavanja i sadržaju seminara upučen je NVOs koji su se več angažovali u Projektu prezentovanom u Brežicama.
Napomena:
Selekcija učesnika definisana je od strane organizacionog odbora seminara u Brežicama. Isti kriterijumi su prihvaćeni i u organizaciji skupa u Zrenjaninu, s napomenom da je participacija u svim vidovima aktivnosti otvorena i poželjna za sve zaintersovane aktiviste NVO iz raznih lokalnih zajednica i šire.
Na poziv se odazvalo ukupno 24 aktivista/aktivistkinje iz celog regiona.
BALKANSKO UDRUŽENJE MLADIH i EVROPSKI POKRET ZA SRBIJU bili su nosioci kompletne organizacije seminara u Zrenjaninu, uključujući i organizaciju tehničke podrške, kao i mobilizaciju humanih resursa. Ispred BUM-a sve aktivnosti koordinirali su Vladimir Đumić i Nebojša Pažun, Aleksandar Piperski ispred EP za Srbiju.
Troškove svih organizacionih aktivnosti snosio je Fond za otvoreno društvo iz Beograda.
Predavanja:
Multietničko društvo-razvoj multietničke zajednice u Vojvodini, Dr Nikola Šlajh, Univerzitet u Novom Sadu
– Predavanje Dr Šlajha bilo je fokusirano na istorijske aspekte razvoja multietničke zajednice u Zrenjaninu, odnosno na socioekonomske i kulturološke osobenosti ovih prostora koje su se razvijale usled naseljavanja, migracija, i asimilacije različitih nacionalnih manjina. Usled više istorijskog pristupa problematici izostao je detaljniji uvid u postojanje i funkcionisanje savremenih političkih, socioekonomskih i kulturoloških institucija kroz koje egzistira međunacionalna tolerancija.
Pojam nacionalnih manjina-pregled međunarodnog prava u pogledu prava manjina i mogućnost njihove primene, Biljana Stanojević- aktivista Centra za antiratnu akciju, a potom i osnivač NGO: Pravnodokumentaciona kancelarija,
– održala je predavanje na temu prava nacionalnih manjina. U uvodnom, ambiciozno najavljenom delu obraćanja učesnicima g-đa Stanojević se osvrnula na pojam i prirodu prava nacionalnih manjina, pitanjima internacionalizacije, o raskoraku između deklarativnog i faktičkog stanja u pogledu poštovanja prava nacionalnih manjina. Učesnici su imali priliku i upoznati se sa postojećim lokalnim i međunarodnim pravnim regulativama odnosno zakonskim aktima o pravima manjina, realnih uslova za njihovu implementaciju, i diskriminaciju koja je najčešći fakat na prostorima exYu, kada su u pitanju očuvanja prava nacionalnih manjina. Iznesene su i neke osnovne postavke kolektivnog i individualnog prava, kao i nedostaci međunarodnih zakonskih dokumenata koji apstraktno definišu prava nacionalnih manjina. Ambiciozno najavaljeno predavanje (predavač je najavio diskusiju i razmatranje pojmova koji se često koriste u raspravama na temu nacionalnih manjina: „diskriminacija“, „antidiskriminacija“, „predrasude“, „migracije“, „asimilacije“, „manipulacija nacionalnim manjinama“, „pravo na izbor“, „govor mržnje“), razvilo se u veoma žučnu i dinamičnu polemiku učesnika isprovociranih isključivim, neargumentovanim, i kontraverznim stavom g-dje Stanojević. Način interpretacije ličnog stava i mišljenja uz otvoreno iskazanu netoleranciju i neprihvatanje drugačijeg mišljenja izazvalo je burne reakcije kod većine učesnika. Ne osporavajući stručnu kompetentnost G-đe Stanojević, većina učesnika se složila sa negativnom ocenom sposobnosti učestvovanja u dijalogu ovog predavača. Takođe, svi su se složili da je u iskustvenosaznajnom smislu bilo korisno čuti i videti drugačiji stav i mišljenje.
Pravna država i lustracija, prof. Jovica Trkulja, Univerzitet u Beogradu
– Predavanjem prof. Trkulje dat je jedan teorijski presek nastanka pojmova pravne države i vladavine prava, evaluacija pravne države od nastanka do savremenih interpretacija, uključujući i zloupotrebe pojma tokom istorije. Predavač je ukazao na formalizaciju pravne države koja je dovela do potpuno suprotnog poimanja u odnosu na inicijalnu suštinu. Kroz teorijski pristup iznesena je i objašnjena razlika između pojma pravne države i pojma vladavine prava. Objašnjavajući pojam lustracije, predavač se osvrnuo na etički, politički i normativni aspekt lustracije i interpretaciju lustracije u većini bivših republika sa prostora exYu. Iznesena su i diskutovana iskustva susednih zemalja, pre svega, zemalja u tranziciji, u interpretaciji lustracije.
Pravo na prigovor savesti, Žarko Petrović, Komitet pravnika za ljudska prava –YUKOM.
Izlaganje g-dina Petrovića bilo je fokusirano na osnovne osobenosti prava na prigovor savesti kao jednog od osnovnih ljudskih prava, filozofske aspekte prava na prigovor savesti, kao i na zakonske akte koji regulišu ovo pravo. Predavač se osvrnuona veoma čestu problematiku diskriminacije prigovarača. U toku predavanja dat je paralelan prikaz zakonskih regulativa vojne obaveze u svim susednim zemljama sa prostora exYU, gde više ili manje postoji pravo na prigovor savetsi, ali i diskriminacija prigivarača koji se opredeljuju na civilno služenje vojnog roka. Interesantno i edukativno predavanje.
Prezentacija Projekta Grupe X
Na kraju prepodnevne sesije seminara prvog radnog dana održana je kratka prezentacija Projekta Grupe X, evaluacija postignutog na prethodnim seminarima u Brežicama i Zenici. Učesnici su se ovom prilikom upoznali i inicijalnim idejama seminara u Zrenjaninu, glavnom tematikom (ljudska prava i slobode), programom seminara i naknadnim izmenama u programu. Razmenjene su primedbe i sugestije učesnika i na osnovu njih koncipirani principi rada i sudelovanja u predviđenim aktivnostima. Sastankom je koordinisala i prezentaciju projekta održala Sandra Benčic, Centar za mirovne studije.
Radionice:
Predrasude kao izvor kršenja ljudskih prava, Sandra Benčić, Centar za mirovne studije (radionica)
– Kroz kreativno osmišljenu radionicu i aktivno učešće svih prisutnih podstaknuto je razmišljanje o predrasudama kao uzroku kršenja ljudskih prava. Učesnici su upoznati pojmom predrasuda i stereotipa. Izuzetno osmišljenom igrom asocijacija isprovocirane su osobne predrasude svih učesnika i podstaknuto preispitivanje ličnih stavova. Tokom radionice razvijena je diskusija o diskriminaciji kao posledici postojanja predrasuda. Kroz diskusiju istaknute su neke osobenosti pitanja poštovanja i regulisanja ljudskih prava, kao i pitanja lokalnih i međunarodnih regulativa koje se odnose na ovu problematiku.
Sposobnost Empatije, Aleksandra Pinterič, Mladinski centar, (radionica)
– Osmišljenom i veoma kreativnom igrom uloga isprovocirana je sposobnost empatije, te podstaknuto razmišljanje i razvijena diskusija na temu ličnog senzibiliteta u odnosu na druge ljude i njihova prava.
Nacionalna i lična sigurnost, Sandra Benčić, Centar za mirovne studije, Zagreb
Okrugli sto „Feedback“
– na kraju edukativnog dela seminara održan je Okrugli sto. Iako nije bio programom predviđen, na inicijativu Sandre Benčić svi učesnici su se okupili da bi sumirali svoje utiske i dali ocenu o temama, predavačima i celokupnoj organizaciji. Najčešće primedbe odnosile su se na način prezentacije saznanja nekih predavača, koji je ocenjen kao nedovoljno dinamičan. Primedbe su bile upućene i na uskostručnu prezentaciju nekih pravnih pojmova o čemu je trebalo voditi računa s obzirom na različiti profesionalni background učesnika.
